search

Презентације

Уклањање и рециклажа материјала у путоградњи

Дана 03.03.11.г. у просторијама ЈП „Путеви Србије одржан је семинар (округли сто) са темом “Уклањање и рециклажа материјала у путоградњи - размена знања и искустава”.

Презентације са семинара можете преузети овде:
Уклањање и рециклажа материјала у путоградњи-размена знања и искустава 
Уклањање асфалтних коловоза и рециклажа путних материјала у асфалт
Стратешки пројекти за истраживања у области путева

Семинар "ИТС у функцији безбедности саобраћаја"

Дана 03.04.09. ЈП “Путеви Србије” и Саобраћајни факултет у Београду  одржали су  Семинар “Интелигентни транспортни системи у функцији безбедности саобраћаја”. Презентације са семинара у пдф формату можете преузети овде.

Интелигентни транспортни системи (ИТС) Република Србија - Кратак увод и бенефиције
Саобраћајни менаџмент
COMPASS – Илустрација система
Сугестије за планирање и процедуру развоја ИТС-а за Србију

Конференција "Безбедност у саобраћају"

Презентација „Безбедност на државним путевима“

Конференција "Безбедност саобраћаја" у организацији Данас конференс центра  одржана је 31. марта у хотелу Хајат. На тешко питање како пронаћи ефикасан систем безбедности саобраћаја који ће смањити број изгубљених живота (у Србији је прошле године у саобраћајним несрећама 950 људи изгубило живот) и штету која се мери стотинама милиона евра покушали су да одговоре бројни учесници. Конференцији су присуствовали најеминентнији стручњаци који учествују у доношењу новог Закона о безбедности саобраћаја, али и представници осталих сегмената друштва, без којих масовна и доследна примена било каквог закона није могућа.

Директор Сектора за стратегију, пројектовање и развој ЈП "Путеви Србије", Биљана Вуксановић, одржала је презентацију "Безбедност на државним путевима" . У оквиру презентације представљен је развојни програм о безбедности саобраћаја који се ради у ЈП "Путеви Србије". Развојни програм обухвата програм опасних места, ризичних деоница, управљање црним тачкама и програм оцењивања путева. ЈП Путеви Србије у сарадњи са Министарством унутрашњих послова и Министарством за инфраструктуру је почетком 2007. године урадило Елаборат у коме су идентификована опасна места и дати предлози за њихово санирање. 

Анализом је утврђено да је брзина, тј. људски немар и незнање главни узрок саобраћајних незгода, а не стање пута и путне опреме које је узрок у само 1 % случајева. Свака трећа незгода са настрадалим лицем је на државним путевима, а свака друга на локалним.

Госпођа Вуксановић је посебно истакла да издвајање за путеве из малопродајне цене горива у земљама у окружењу је око 10 до 15 %, а у државама западне Европе и до 50 %. Основни услов за остварење одрживог развоја државних путева је стабилан и сталан извор финансирања, а у Србији су у овом тренутку изузетно ниска издвајања за финансирање путне мреже. У протеклом периоду, значајна средства, углавном из кредита међународних финансијских институција, су уложена у обнову путне мреже, а према програму Владе Србије за период од 2008. до 2012. године, очекује се изградња осталих деоница аутопута на Коридору 10, а потребна средства су процењена на милијарду и по евра.

Професор Милан Вујанић, један од кључних актера доношења новог закона изјавио је да свака законска регулатива може да заживи само ако постоји подршка друштва у целини, јер нема безбедности саобраћаја без озбиљне политичке подршке. 

Закључак  конференције је да најбољи модел представља јединство примењивог закона, смисаоне и сталне едукације и реедукације, уз снажну системску медијску кампању. 

Влада Србије је 9. априла усвојила предлог Закона о безбедности саобраћаја на путевима и упутила га на скупштинску процедуру.

17.04.12. Презентација студије: Развој оквира и смерница за примену јавно-приватног партнерства у финансирању пројеката путне инфраструктуре

ЈП „Путеви Србије“ Вас Обавештава да је на иницијативу Министарства за инфраструктуру и енергетику, Јавно предузеће “Путеви Србије” као наручилац, реализовало Студију за развој оквира и смерница за примену јавно-приватног партнерства (ЈПП) у финансирању пројеката путне инфраструктуре, и у организацији ЈП „Путеви Србије“ 17.04.2012.г. одржана је презентација и конференција за новинаре на ову тему.

Презентацију можете преузети овде ico-adobe.


СТУДИЈA: РАЗВОЈ ОКВИРА И СМЕРНИЦА ЗА ПРИМЕНУ ЈАВНО-ПРИВАТНОГ ПАРТНЕРСТВА У ФИНАНСИРАЊУ ПРОЈЕКАТА ПУТНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

Овај стратешки документ има тенденцију да кроз дебату око јавно-приватног партнерства  да одговор о могућим моделима финансирања пројеката путне инфраструктуре.
Анализом потребних улагања и извора финансирања наметнута је јасна дилема о могућем привлаћењу приватног капитала и остварењу партнерства са јавним сектором.
Посматрајући проблем из угла ЈП “Путеви Србије” и неопходног стабилног извора финансирања, питање је како финансијски мотивисати приватног партнера да се својим капиталом укљући у изградњу и развој државних путева, учинити му путне пројекте атрактивне за улагање, а који ће истовремено бити на линији заједничког интереса приватног и јавног партнера.

Имајући у виду специфичан контекст јавно-приватног партнерства, први и основни корак у поступку оцене и кандидовања пројеката од стране јавног (државног) партнера, требада буде спровођење друштвено-економске анализе. Разлог томе треба тражити у чињеници да је генерални интерес јавног сектора да оптимизира економски утицај путне мреже на развој региона и земље у целини, а пре свега улагањем у економски рационалне и реалистичне пројекте.

Из тог разлога, први критеријум у одабиру пројеката које јавни сектор кандидује јесте управо њихова друштвено-економска оправданост, исплативост и изводљивост.
Уколико је потенцијални инвестициони пројекат јавно-приватног партнерства друштвено-економски потврђен, у следећем кораку потребно је спровести финансијску анализу. Финансијска анализа се бави искључиво финансијском исплативошћу конкретног пројекта и утицајем који пројекат има на специфичне организације, учеснике у јавно-приватном партнерству. Значај финансијске анализе и сагледавања ефеката пројеката из угла различитих учесника у јавно-приватном партнерству од значаја је за:

  1. правилан одабир потенцијалних пројеката, атрактивних за потенцијалне приватне партнере, за које ће израдити детаљна студија изводљивости,
  2. процену потребних стимулација од стране јавног сектора да би одређени потенцијални пројекат био привлачан за улагање приватног сектора,
  3. оцену ефеката на финансијске токове јавног сектора.

Анализом техничког оквира за примену партнерства и уважавајући правни аспект предложени су потенцијални пилот БОТ пројекти јавно-приватног партнерства и то:

  1. Деоница Појате – Прељина пута М-5 (Е761) која представља везу аутопута Е-75 Београд – Ниш и пута М-22, односно будућег аутопута Београд – Јужни Јадран.
  2. Деоница Рума (аутопут Е-70 граница Хрватске – Београд) – Шабац пута М-21 која представља везу Мачванског региона и западне Србије са Коридором X (аутопут граница Хрватске-Београд). Ова деоница би укључила и изградњу новог моста на реци Сави у зони Шапца.

Поред ове две деонице, идентификована су и два пројекта која укључују израду значајних објеката:

3. Деоница Бубањ поток (аутопут Е-75) – Панчево са мостом преко Дунава. Изградња ове деонице би могла да се ради са алтернативним видовима наплате путарине (наплата путарине за целу деоницу, или само за прелазак моста) или без директне наплате путарине од корисника (односно наплату путем shadow tolls) ако би се као циљ поставило задржавање постојећег режима коришћења обилазнице око Београда без наплате путарине.

4. Деоница Нови Сад - Рума (са тунелом испод Фрушке горе) пута М-21. Ова деоница би такође могла да има алтернативне видове наплате путарине (за целу деоницу или само за тунел).

Идентификована је и могућност екплоатације и одржавања постојећих деоница аутопутева (тзв. „Operation & Maintenance Concessions“ или „Service Concessions“). При томе су дефинисане две могуће опције оваквих пројекта:

Прва опција подразумева уступање наплате путарине и одржавања система за наплату путарине приватном партнеру на период од 10 до 15 година уз његову обавезу да преузме особље ЈП „Путеви Србије“ запослено у Одељењу за наплату путарине и модернизује систем наплате. Накнада приватном партнеру може бити у фиксном месечном износу, или променљива са бонусима и делом прихода од наплате путарине у функцији од њене ефективности, а постоји могућност и пуне концесије где би концесионар исплаћивао концесиону накнаду ЈП „Путеви Србије“ у замену за експлoтацију аутопута.

Друга опција би поред управљања наплатом путарине укључивала и одржавање предметне деонице аутопута и концесионар би исплаћивао концесиону накнаду која би могла бити коришћена као замена за приходе од путарине. При томе је потребно дефинисати свеобухватне стандарде и критеријуме одржавања којих би концесионар морао да се придржава током уговорног периода.

Трећу потенцијалну групу ЈПП пројеката чине уговори за редовно одржавање делова путне мреже засновани на нивоу услуге (тзв. „performance based contracts“). У вези са овим уговорима постоје одређена позитивна искуства стечена кроз пилот пројекте у Мачванском и Колубарском региону. Међутим, да би ови уговори могли да се примене на путној мрежи у Србији потребно је:

  1. Да се дефинишу делови путне мреже у добром/задовољавајућем стању који би могли бити предмет оваквих уговора;
  2. Да се изврши обука особља укљученом у овакве уговоре и са стране ЈП „Путеви Србије“, али и са стране потенцијалних извршилаца;
  3. Да се дефинишу одговарајући свеобухватни стандарди одржавања, који обухватају све елементе пута и путног инвентара и да се дефинишу критеријуми за поједине елементе или карактеристике пута и путног инвентара.

У наредном периоду, како је евидентно смањење прихода ЈП “Путеви Србије”, потребно је конкретизовати оквир и развити дугорочно одржив модалитет финансирања државних путева уз обавезно сагледавање примене јавно-приватног партнерства.

ЈП "Путеви Србије"

Булевар краља Александра 282
Поштански фах 17, 11050 Београд 22
пак 149602