Taksonomija EU

16. septembar 2021.

Osnova

Od 2015. godine, evropske institucije su posvećene podsticanju održivih investicija i preusmeravanju finansijskih tokova kako bi ih „uskladili sa putem ka niskoj emisiji gasova staklene bašte i razvoju otpornom na klimatske promene“ (Pariski sporazum, član 2.1.c). Krajem 2016. godine, Evropska komisija je imenovala Ekspertsku grupu na visokom nivou (HLEG) za održive finansije, sa mandatom da preporuči finansijske reforme na kojima će se zasnivati strategija EU o održivim finansijama. Grupa, sastavljena od članova i posmatrača iz sektora bankarstva, osiguranja, upravljanja imovinom, berzi, udruženja finansijske industrije, međunarodnih institucija i civilnog društva, počela je sa radom u januaru 2017. g. a konačni izveštaj je dostavila u januaru 2018. Izveštaj sadrži osam ključnih preporuka i nekoliko dobijenih ukrštenjem sektora, kao i sektorske preporuke za unakrsno usklađivanje finansijskog sistema sa ciljevima održivosti.

U martu 2020. godine, Tehnička ekspertska grupa Evropske komisije za održive finansije (TEG) objavila je svoj završni izveštaj o zelenoj taksonomiji koji ima za cilj standardizaciju održivih aktivnosti još sa predlogom zajedničkog rečnika za evropske aktere kako bi se izbegao svaki rizik zelenog pranja.

Da bi se ispunili klimatski i energetski ciljevi EU do 2030. godine i postigli ciljevi Evropskog zelenog dogovora, od fundamentalnog je značaja usmeravanje ulaganja u održive projekte i aktivnosti. Trenutna COVID-19 pandemija je pojačala potrebu za preusmeravanjem tokova kapitala ka održivim projektima kako bismo učinili svoje ekonomije, preduzeća i društva, posebno zdravstvene sisteme, otpornijim na klimu i ekološke šokove i rizike sa jasnim, dodatnim koristima za zdravlje.

Da bi se to postiglo, potreban je zajednički jezik (rečnik) i jasna definicija onoga što je „održivo“. Ovo je razlog zašto je akcioni plan za finansiranje održivog rasta zahtevao stvaranje zajedničkog sistema klasifikacije za održive ekonomske aktivnosti ili uvođenje „Taksonomije EU“.

Šta je taksonomija EU

Taksonomija EU je klasifikacioni sistem koji uspostavlja listu ekološki održivih ekonomskih aktivnosti. Taksonomija je standardizovana klasifikacija za procenu održivosti 70 ekonomskih aktivnosti, što predstavlja 93% emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) u EU, na različitim nivoima:

Cilj je da se istaknu sektori aktivnosti u koje je poželjno ulagati kako bi se Evropi omogućilo da postigne ugljenik neutralnost do 2050. Ovaj cilj je deo Evropskog zelenog dogovora, koji stavlja klimatske promene u prvi plan dnevnog reda našeg kontinenta, predlažući tri glavna cilja:

Taksonomija EU važan je pokretač za povećanje održivih ulaganja i implementaciju evropskih „Zelenih dogovora“.

Posebno, pružanjem odgovarajućih definicija kompanijama, investitorima i kreatorima politike na kojima je ekonomska aktivnosti se mogu smatrati ekološki održivim, očekuje se da će stvoriti sigurnost za investitore, zaštititi privatni investitori iz greenvashing -a, pomažu kompanijama u planiranju tranzicije, ublažavaju fragmentaciju tržišta i na kraju pomoći da se investicije prebace tamo gde su najpotrebnije.

Štaviše, Komisija je pripremila IT alat koji će olakšati upotrebu taksonomije tako što će omogućiti korisnicima se lako kreću kroz taksonomiju.

Uredba o taksonomiji i delegirani akti

Uredba o taksonomiji EU 2020/852 objavljena je u Službenom listu Evropske unije 22. juna 2020. i stupila na snagu 12. jula 2020. Ona uspostavlja okvir za taksonomiju EU, postavljajući četiri opšta uslova koje ekonomska aktivnost mora da ispuni da bi se kvalifikovala kao ekološki održiva.

Uredba o taksonomiji postavlja šest ekoloških ciljeva:

  1. Ublažavanje klimatskih promena
  2. Prilagođavanje klimatskim promjenama
  3. Održivo korišćenje i zaštita vodenih i morskih resursa
  4. Prelazak na cirkularnu ekonomiju
  5. Sprečavanje i kontrola zagađenja
  6. Zaštita i obnova biodiverziteta i ekosistema

Uredba o taksonomiji identifikuje ekološki održive ekonomske aktivnosti zasnovane na tehničkim kriterijumi pregleda koji su utvrđeni u delegiranim aktima Komisije razvijenim u skladu sa ovom uredbom

Na koga se odnosi?

Zelena taksonomija cilja na dve vrste aktera:

Kako imati pravo na Evropsku zelenu taksonomiju?

Da bi bile usklađene sa taksonomijom, ekonomske aktivnosti organizacija moraju doprineti najmanje jedan od šest ciljeva zaštite životne sredine definisanih TEG -om i ne podriva ostale ciljeve:

  1. Ublažavanje klimatskih promena: uticaj organizacije na životnu sredinu
  2. Prilagođavanje klimatskim promenama: uticaj životne sredine na organizaciju
  3. Održivo korišćenje i zaštita vodnih i morskih resursa
  4. Prelazak na cirkularnu ekonomiju, sprečavanje nastanka otpada i reciklaža
  5. Sprečavanje i smanjenje zagađenja
  6. Zaštita zdravih ekosistema

Vremenska linija i sledeći koraci:

Šta je rizik za kompanije koje imaju autoputeve pod naplatom putarine?

Uključivanje aktivnosti u taksonomiju bi trebalo da podstakne privatna ulaganja. Osim toga, Društveno Odgovorno ulaganje (SRI) razvija se na ideji da se, uzimajući u obzir društvene i ekološke kriterijume koji omogućavaju bolju identifikaciju uspešnih kompanija na srednji i dugi rok. Uključivanje aktivnosti koncesionih kompanija za autoputeve u okviru taksonomije mogle bi olakšati usklađivanje uz obaveze transparentnosti stavljene na investitore: ako spada u aktivnost u koju se ulaže u okviru taksonomije, investitor (vlasnik imovine ili upravnik imovine) moći će da utvrdi šta je tačno zeleni udeo njegovog portfolija (udeo u prometu osnovne imovine koji doprinosi prelaz).

Treba napomenuti da izuzimanje aktivnosti koncesionih društava za autoputeve iz delokruga uredbi o taksonomiji ne bi imalo direktne negativne posledice (poput sankcija) i da bi se njihovo uključivanje odvijalo na dobrovoljnoj osnovi, na osnovu inicijative kompanija za autoputeve. Ovo uključivanje, iako stvara gore navedene prednosti, ne bi bilo bez ograničenja. Zaista, kompanije koje spadaju u opseg taksonomije, moraće da dostave podatke o životnoj sredini i socijalnim podacima o računovodstvenim standardima sličnim onima koji se primenjuju na finansijske informacije.

U ovoj fazi nije jasno koje aktivnosti spadaju u okvir taksonomije. Regulatorni okvir je složen (daleko nadilazi Uredbu o taksonomiji i njene delegirane akte) i još uvek je nepotpun (delegiran akti tek treba da se usvoje). Štaviše, test za utvrđivanje da li je neka aktivnost uključen a u taksonomiju je veoma tehnički.

Zbog toga nije moguće sa sigurnošću utvrditi da li će kompanije autoputeva imati koristi iz prednosti koje proizilaze iz primene taksonomske regulative. Uključivanje nekih od aktivnosti operatora putarina u okviru taksonomije nesumnjivo bi predstavljale važan značaj argument u prilog ulozi sektora autoputeva u kontekstu ekološke tranzicije.

Radna grupa ASECAP -a za taksonomiju

Da bi bolje razumeo pitanja o kojima je reč, ASECAP je osnovao Radnu grupu za taksonomiju koja okuplja stručnjake iz članova ASECAP -a. Početni sastanak će se održati u digitalnom formatu 29. septembra. Tokom ovog sastanka, Akel Vermot, službenik za politike u „DG MOVE“ Evropske komisije, jedinica B.2 Transportna Ulaganja, objasniće o čemu se radi u taksonomiji i kako će se primeniti Uredba EU o taksonomiji, njena primena u našem sektoru u investicionim projektima planiranim s obzirom na politiku Grean Deal -a.

Izvori: veb stranica Evropske Komisije
EU TEG o održivim finansijama. Tehnički izveštaj. Taksonomija: Završni izveštaj tehničkog stručnjaka
Grupa za održive finansije, mart 2020.
EU TEG o održivim finansijama. Izveštaj o taksonomiji. Tehnički prilog Ažurirana metodologija i Ažurirani tehnički kriterijumi za pregled, mart 2020.

Osoba za kontakt: Malika Sedi – Generalni Sekretar (Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.)
Registarski broj EU transparentnosi: 76903725494-68