Јуче, 05.07.2025.г., у присуству председника Републике Србије Александра Вучића, амбасадора НР Кине у Србији Ли Минга, министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александре Софронијевић, министра за јавна улагања Дарка Глишића, в.д. директора Путева Србије и Коридора Србије, Зорана Дробњака и Александра Антића, генералног директора компаније „ЦРБЦ“ Ванг Лијуна, представника извођача и подизвођача, као и локалних самоуправа, свечано је отворена деоница аутопута Е 763 Милош Велики, Прељина – Пожега.
Деоница Прељина – Пожега дужине 30,96 km надовезује се на већ изграђени ауто-пут “Милош Велики” који је у саобраћају од Сурчина до Прељине, у пуном профилу ауто-пута са припадајућим објектима, петљама, тунелима и мостовима.
Карактеристично за ову деоницу је што пролази кроз веома тежак географски терен и због чега су изграђени бројни тунели и мостови (скоро 1/3 трасе чине мостови и тунели).
Топографски и геоморфолошки услови су условили потребу за пројектовањем и изградњом укупно три тунела: Трбушани, Лаз и Муњино Брдо.
Тунел Трбушани налази се у првој трећини деонице.
Даље траса прелази преко Западне Мораве и пење се обронцима планине Овчар и Јелице. Кроз планину Јелицу пробија се тунел Лаз.
Затим се траса спушта према Лучанима кроз Марковицу и Негришоре.
После Лучана пролази кроз брдски масив тунелом Муњино Брдо до места Прилипац, где је и завршетак деонице.
Сва три тунела су пројектована са по две одвојене тунелске цеви, свака за један саобраћајни смер.
Дужине тунелских цеви тунела Трбушани су приближно 300 m.
Дужине тунелских цеви тунела Лаз су приближно 2.700 m и 2.900 m (дужина леве цеви по осовини леве цеви је 2.842,57m, а дужина десне цеви 2.662,33m).
Осовинско растојање тунелских цеви је од минимално 35 до највише 55 m.
На трећини дужине тунела пројектовани су везни ходници за пролаз возила из једне у другу тунелску цев са нишама за возила у квару, као и 9 пешачких попречних везних ходника на прописаним међурастојањима, који омогућавају безбедну евакуацију у инцидентним ситуацијама.
На средњем делу овог попречног ходника за пролаз возила, резервисан је простор за погонску трафостаницу.
Испод пешачких стаза на обе стране коловоза предвиђен је простор за смештај различитих електоренергетских и телекомуникационих инсталација.
Дужине леве и десне тунелске цеви тунела Муњино Брдо су у просеку 2.750 m, леве цеви 2.755,75 m, док је десна цев нешто краћа, са дужином од 2.740,14 m.
Тунел Муњино Брдо је пројектован са две тунелске цеви за сваки правац вожње по једна, односно кроз сваку тунелску цев се одвија једносмерни саобраћај са две возне траке.
Ширина коловоза у тунелу је 7.70 m. Осовински размак тунелских цеви је око 30 m. Висина сaoбраћајног профила је H=4.75m.
Са обе стране коловоза су пројектоване службене пешачке стазе, ширине од 1.19m -1.24m. Испод њих је простор за смештај различитих електоренергетских и телекомуникационих инсталација.
Попречни пешачки пролази за прелазак пешака из једне у другу цев у случају ванредног догађаја у тунелу, су пројектовани да могу да пропусте и интервентна возила и налазе се на растојању од 220-280m.
За сваку тунелску цев су пројектована по два проширења за уклањање покварених возила- Хавариjске нише.
Попречни возни пролази за пропуштање возила из једне у другу цев су део тунела Муњино Брдо пројектовани на међусобном размаку од 1000 до 1006 m у подужном правцу.
Тунели Лаз и Муњино Брдо представљају тренутно најдуже друмске тунеле у Србији.
Тунели су критични објекти са аспекта безбедности учесника у саобраћају и њихов значај се огледа у потенцијалним последицама и размерама ванредних догађаја који се у њима могу догодити.
Сви тунели на државним путевима IА реда имају уграђене паметне системе осветљења, изменљиву саобраћајну сигнализацију и видео надзор, док они дужи од 500 метара имају све неопходне сигурносне системе за дојаве и откривање пожара, систем контроле квалитета ваздуха, вентилације и одимљавања тунела, хидрантску мрежу за гашење пожара, јавни разглас за преношење порука корисницима, СОС телефоне, ПП апарате.
Надзор и управљање објектима се врши 24 часа сваког дана из оперативно управљачких центара према јасно дефинисаним процедурама реаговања у случају ванредних догађаја.
Сами ванредни догађаји укључујући и саобраћајне незгоде могу имати далеко веће последице у тунелу и утицајној зони тунела у односу на отворену деоницу, како због специфичности простора тако и због неадекватних реакција учесника у саобраћају услед додатног стварања панике због ограниченог и затвореног простора.
Важно је нагласити да је брзина главни узрочник критичних догађаја у тунелима и да се брзина кретања возила у тунелима снима.
Ограничење брзине приликом вожње кроз тунеле је 80 км / час и поштујући ограничење брзине подижемо ниво безбедности саобраћаја у тунелу.
Висок број инцидентних догађаја, као и велики број забележених неадекватних реакција корисника пута указало је потребу за спровођењем едукативних кампања са циљем подизања нивоа безбедности у саобраћају на државним путевима кроз едукацију возача и свих учесника у саобраћају и то:
- Едукација возача за безбедно понашање у тунелима у редовним условима одвијања саобраћаја „БЕЗБЕДНО КРОЗ ТУНЕЛ“
- Едукација возача за безбедно понашање у тунелима у случају ванредних догађаја који могу животно угрозити учеснике у саобраћају „У ТУНЕЛУ НИСМО САМИ“
На целокупном пројекту је пројектовано 35 мостова укупне дужине 5.196 m, 4 надвожњака укупне дужине 592 m (3 моста на локалним путевима након силаска са денивелисаних раскрсница (укупне дужуне 180m), као и 4 надвожњака у склопу денивелисаних раскрсница (укупне дужуне 1,075m) и то:
- 13 мостова су дужине преко 100 m, а најдужи мост 478 m,
- 6 мостова дужине од 25-100 m,
- 16 једнораспонских мостова дужине од 10-25 m
Мост преко Западне Мораве је јединствен у односу на остале, јер премошћује реку распоном од 80 m, а укупне дужине је 330 m.
Изграђено је 1.912.000 m3 насипа и три комплетне саобраћајне петље, које ће омогућити растерећење постојеће обилазнице око Чачка.
Само у првом делу деонице од постојеће наплатне рампе „Прељина“ до Паковраћа, који је дужине 14,3 км, урађено је измештање електроенергетских, телекомуникационих, водоводних и гасних инсталација на укупно 73 места.
ЗНАЧАЈ ПРОЈЕКТА:
Ауто-пут Е-763 Београд – Јужни Јадран служи као витална веза између Србије и Црне Горе, повезујући Београд са подручјем Јужног Јадрана.
На ширем плану, побољшаће повезаност између Румуније, Србије, Црне Горе и Италије.
У Пожеги је предвиђена изградња саобраћајног чвора по коме се део аутопута одваја за Котроман и гранични прелаз са БиХ.
Пројекат деонице Прељина – Пожега ауто-пута Е-763 смештен је на јужном делу ауто-пута Е-763 у Србији.
То је ауто-пут са раздвојеним коловозом са укупно четири траке и са пројектованом брзином до 120 км/ч.
Пројекат је препознат као најизазовнија деоница за изградњу на читавом ауто-путу Е-763.
Линк са изјавама и покривалицу можете преузети овде: 05.07.2025. СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ ДЕОНИЦЕ АУТОПУТА Е 763 МИЛОШ ВЕЛИКИ, ПРЕЉИНА - ПОЖЕГА