Потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић и в.д.директора ЈП „Путеви Србије” Зоран Дробњак данас су посетили просторије Сектора за наплату путарине у Устаничкој улици и обишли канцеларије Одељења за надзор наплате путарине и Одељења за електронску наплату путарине.
Михајловићева је овом приликом нагласила да улагање у аутопутеве остаје приоритет, без обзира на пад саобраћаја ове године, како би Србија даље јачала своју позицију транзитне земље у односу на друге руте.
„Наше процене су да ће ове године приходи од наплате путарина бити око 40 до 45 милиона евра мањи од планираних. До 3. августа имамо око 5,4 милиона возила мање него прошле године, али је пад прихода мањи за око 3,5 одсто или око 500 милиона динара. То је резултат тога што је међународни саобраћај све време функционисао.”, рекла је.
Министарка Михајловић је истакла да је Србија претходних година завршила и пустила у саобраћај око 350 километара аутопутева, чиме је потврдила свој значај у односу на неке транзитне руте, као што је Рута 4. Раст саобраћаја од путарина је ове године заустављен и епидемија Корона вируса је имала последица, али то неће трајати вечно и ми настављамо да улажемо и да градимо нове аутопутеве. Више од 200 км аутопутева је у изградњи и ти аутопутеви ће за неколико година бити у систему наплате путарина”, рекла је Михајловићева.
Она је додала да ће, поред аутопутева који су већ у изградњи, као што су Моравски коридор или аутопут Сремска Рача - Кузмин, крајем августа бити расписан и тендер за деоницу Ниш-Плочник.
Извршни директор Сектора за наплату путарине Миленко Цаковић је рекао да је под наплатом путарине у Србији 820 км аутопутева, као и да је прошле године било око 57 милиона возила на аутопутевима и остварено око 27 милијарди динара прихода од путарина.
В. д. директора Зоран Дробњак је изјавио да ће ЈП „Путеви Србије“ искористити смањење саобраћаја да ове године уради рехабилитацију око 190 километара аутопутева.
„Позитивно је и што се повећава број корисника електронске наплате путарине, са око 17 одсто пре неколико година, на тренутних око 60 одсто за путнички и око 77 одсто за теретни саобраћај. Наставићемо да радимо на томе да објаснимо учесницима у саобраћају да је боље да користе електронску наплату путарине, јер брже прођу, имају и одређени попуст, а циљ нам је да тај проценат буде више од 90 одсто”, рекао је директор Дробњак.
