Dana 03.03.11.g. u prostorijama JP „Putevi Srbije održan je seminar (okrugli sto) sa temom “Uklanjanje i reciklaža materijala u putogradnji - razmena znanja i iskustava”.
Prezentacije sa seminara možete preuzeti ovde:
Uklanjanje i reciklaža materijala u putogradnji-razmena znanja i iskustava
Uklanjanje asfaltnih kolovoza i reciklaža putnih materijala u asfalt
Dana 03.04.09. JP “Putevi Srbije” i Saobraćajni fakultet u Beogradu održali su Seminar “Inteligentni transportni sistemi u funkciji bezbednosti saobraćaja”. Prezentacije sa seminara u pdf formatu možete preuzeti ovde.
Inteligentni transportni sistemi (ITS) Republika Srbija - Kratak uvod i beneficije
Prezentacija "Bezbednost na državnim putevima"
Konferencija "Bezbednost saobraćaja" u organizaciji Danas konferens centra održana je 31. marta u hotelu Hajat. Na teško pitanje kako pronaći efikasan sistem bezbednosti saobraćaja koji će smanjiti broj izgubljenih života (u Srbiji je prošle godine u saobraćajnim nesrećama 950 ljudi izgubilo život) i štetu koja se meri stotinama miliona evra pokušali su da odgovore brojni učesnici. Konferenciji su prisustvovali najeminentniji stručnjaci koji učestvuju u donošenju novog Zakona o bezbednosti saobraćaja, ali i predstavnici ostalih segmenata društva, bez kojih masovna i dosledna primena bilo kakvog zakona nije moguća.
Direktor Sektora za strategiju, projektovanje i razvoj JP "Putevi Srbije", Biljana Vuksanović, održala je prezentaciju "Bezbednost na državnim putevima" . U okviru prezentacije predstavljen je razvojni program o bezbednosti saobraćaja koji se radi u JP "Putevi Srbije". Razvojni program obuhvata program opasnih mesta, rizičnih deonica, upravljanje crnim tačkama i program ocenjivanja puteva. JP Putevi Srbije u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvom za infrastrukturu je početkom 2007. godine uradilo Elaborat u kome su identifikovana opasna mesta i dati predlozi za njihovo saniranje.
Analizom je utvrđeno da je brzina, tj. ljudski nemar i neznanje glavni uzrok saobraćajnih nezgoda, a ne stanje puta i putne opreme koje je uzrok u samo 1 % slučajeva. Svaka treća nezgoda sa nastradalim licem je na državnim putevima, a svaka druga na lokalnim.
Gospođa Vuksanović je posebno istakla da izdvajanje za puteve iz maloprodajne cene goriva u zemljama u okruženju je oko 10 do 15 %, a u državama zapadne Evrope i do 50 %. Osnovni uslov za ostvarenje održivog razvoja državnih puteva je stabilan i stalan izvor finansiranja, a u Srbiji su u ovom trenutku izuzetno niska izdvajanja za finansiranje putne mreže. U proteklom periodu, značajna sredstva, uglavnom iz kredita međunarodnih finansijskih institucija, su uložena u obnovu putne mreže, a prema programu Vlade Srbije za period od 2008. do 2012. godine, očekuje se izgradnja ostalih deonica autoputa na Koridoru 10, a potrebna sredstva su procenjena na milijardu i po evra.
Profesor Milan Vujanić, jedan od ključnih aktera donošenja novog zakona izjavio je da svaka zakonska regulativa može da zaživi samo ako postoji podrška društva u celini, jer nema bezbednosti saobraćaja bez ozbiljne političke podrške.
Zaključak konferencije je da najbolji model predstavlja jedinstvo primenjivog zakona, smisaone i stalne edukacije i reedukacije, uz snažnu sistemsku medijsku kampanju.
Vlada Srbije je 9. aprila usvojila predlog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i uputila ga na skupštinsku proceduru.
JP „Putevi Srbije“ Vas Obaveštava da je na inicijativu Ministarstva za infrastrukturu i energetiku, Javno preduzeće “Putevi Srbije” kao naručilac, realizovalo Studiju za razvoj okvira i smernica za primenu javno-privatnog partnerstva (JPP) u finansiranju projekata putne infrastrukture, i u organizaciji JP „Putevi Srbije“ 17.04.2012.g. održana je prezentacija i konferencija za novinare na ovu temu.
Prezentaciju možete preuzeti klikom ovde 
.
STUDIJA: RAZVOJ OKVIRA I SMERNICA ZA PRIMENU JAVNO-PRIVATNOG PARTNERSTVA U FINANSIRANjU PROJEKATA PUTNE INFRASTRUKTURE
Ovaj strateški dokument ima tendenciju da kroz debatu oko javno-privatnog partnerstva da odgovor o mogućim modelima finansiranja projekata putne infrastrukture.
Analizom potrebnih ulaganja i izvora finansiranja nametnuta je jasna dilema o mogućem privlaćenju privatnog kapitala i ostvarenju partnerstva sa javnim sektorom.
Posmatrajući problem iz ugla JP “Putevi Srbije” i neophodnog stabilnog izvora finansiranja, pitanje je kako finansijski motivisati privatnog partnera da se svojim kapitalom ukljući u izgradnju i razvoj državnih puteva, učiniti mu putne projekte atraktivne za ulaganje, a koji će istovremeno biti na liniji zajedničkog interesa privatnog i javnog partnera.
Imajući u vidu specifičan kontekst javno-privatnog partnerstva, prvi i osnovni korak u postupku ocene i kandidovanja projekata od strane javnog (državnog) partnera, treba da bude sprovođenje društveno-ekonomske analize. Razlog tome treba tražiti u činjenici da je generalni interes javnog sektora da optimizira ekonomski uticaj putne mreže na razvoj regiona i zemlje u celini, a pre svega ulaganjem u ekonomski racionalne i realistične projekte.
Iz tog razloga, prvi kriterijum u odabiru projekata koje javni sektor kandiduje jeste upravo njihova društveno-ekonomska opravdanost, isplativost i izvodljivost.
Ukoliko je potencijalni investicioni projekat javno-privatnog partnerstva društveno-ekonomski potvrđen, u sledećem koraku potrebno je sprovesti finansijsku analizu. Finansijska analiza se bavi isključivo finansijskom isplativošću konkretnog projekta i uticajem koji projekat ima na specifične organizacije, učesnike u javno-privatnom partnerstvu. Značaj finansijske analize i sagledavanja efekata projekata iz ugla različitih učesnika u javno-privatnom partnerstvu od značaja je za:
Analizom tehničkog okvira za primenu partnerstva i uvažavajući pravni aspekt predloženi su potencijalni pilot BOT projekti javno-privatnog partnerstva i to:
Pored ove dve deonice, identifikovana su i dva projekta koja uključuju izradu značajnih objekata:
3. Deonica Bubanj potok (autoput E-75) – Pančevo sa mostom preko Dunava. Izgradnja ove deonice bi mogla da se radi sa alternativnim vidovima naplate putarine (naplata putarine za celu deonicu, ili samo za prelazak mosta) ili bez direktne naplate putarine od korisnika (odnosno naplatu putemshadow tolls) ako bi se kao cilj postavilo zadržavanje postojećeg režima korišćenja obilaznice oko Beograda bez naplate putarine.
4. Deonica Novi Sad - Ruma (sa tunelom ispod Fruške gore) puta M-21. Ova deonica bi takođe mogla da ima alternativne vidove naplate putarine (za celu deonicu ili samo za tunel).
Identifikovana je i mogućnost ekploatacije i održavanja postojećih deonica autoputeva (tzv. „Operation & Maintenance Concessions“ ili „Service Concessions“). Pri tome su definisane dve moguće opcije ovakvih projekta:
Prva opcija podrazumeva ustupanje naplate putarine i održavanja sistema za naplatu putarine privatnom partneru na period od 10 do 15 godina uz njegovu obavezu da preuzme osoblje JP „Putevi Srbije“ zaposleno u Odeljenju za naplatu putarine i modernizuje sistem naplate. Naknada privatnom partneru može biti u fiksnom mesečnom iznosu, ili promenljiva sa bonusima i delom prihoda od naplate putarine u funkciji od njene efektivnosti, a postoji mogućnost i pune koncesije gde bi koncesionar isplaćivao koncesionu naknadu JP „Putevi Srbije“ u zamenu za eksplotaciju autoputa.
Druga opcija bi pored upravljanja naplatom putarine uključivala i održavanje predmetne deonice autoputa i koncesionar bi isplaćivao koncesionu naknadu koja bi mogla biti korišćena kao zamena za prihode od putarine. Pri tome je potrebno definisati sveobuhvatne standarde i kriterijume održavanja kojih bi koncesionar morao da se pridržava tokom ugovornog perioda.
Treću potencijalnu grupu JPP projekata čine ugovori za redovno održavanje delova putne mreže zasnovani na nivou usluge (tzv. „performance based contracts“). U vezi sa ovim ugovorima postoje određena pozitivna iskustva stečena kroz pilot projekte u Mačvanskom i Kolubarskom regionu. Međutim, da bi ovi ugovori mogli da se primene na putnoj mreži u Srbiji potrebno je:
U narednom periodu, kako je evidentno smanjenje prihoda JP “Putevi Srbije”, potrebno je konkretizovati okvir i razviti dugoročno održiv modalitet finansiranja državnih puteva uz obavezno sagledavanje primene javno-privatnog partnerstva.
